Dren za zdravlje i uživanje, posadite ga u bašti

U našem narodu se kaže “Zdrav kao dren” zato koristite dren za zdravlje – Kao biljka spontane flore dren predstavlja genetski potencijal od ogromne važnosti za selekcione ciljeve i oplemenjivanje gajenih biljaka. Sakupljanje, čuvanje i proučavanje njegove genetske varijabilnosti, kao i uvođenje u kulturu, znatno bi obogatio postojeći genofond voćaka. Vrednovan je od čoveka još od antičkih vremena, kako zbog plodova koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani, tako i zbog izuzetno tvrdog drveta.

Dren raste kao žbun ili nisko drvo visine do 8 metara, dostiže prečnik od 0,5 m i starost preko jednog veka. Uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima zbog ranog cvetanja.

Dren za zdravlje i uživanje tokom zime

Cvetovi se ponekad pojavljuju u decembru, mada u našim ekološkim uslovima obično cveta u februaru ili martu. Plodovi u fiziološkoj zrelosti imaju kiseo mezokarp. U fazi tehnološke zrelosti omekšaju i postaju tamno crveni, poprime slatko-kiseo ukus pa se tako neprerađeni mogu konzumirati. Sadrže oko 10% šećera, 2-3,5% organskih kiselina, nešto pektina, tanina i 50-90 mg vitamina C.

Plodovi se prerađuju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot i sok. Ponekad se drenjine koriste za dobijanje rakije, a u Italiji i Francuskoj spravlja se vino. U Italiji se konzumiraju slično maslinama. Kod nas se još nedovoljno koristi.

Prirodne populacije su polazna osnova za selekciju drena na osnovu krupnoće plodova i obilnosti plodonošenja.

Analiza plodova na patogene i štetočine ukazala je da su plodovi potpuno zdravstveno bezbedna hrana iz razloga što prethodno nisu tretirani bilo kojim sredstvom za zaštitu.

PSSS Jagodina

dipl.ing.Dejan Jocić

Sadnice drena su relativno skupe (oko 1.000 dinara), ali ne kaže se uzalud ZDRAV KAO DREN, zdravlje nema cenu. Posadite na okućnici dva – tri drena za svoje najmilije i sebe, videćete sve vrednosti plodova drena.

POTRAŽITE SADNICE  OVDE