Kleka za zdravlje i dodatak domaćim rakijama

Kleka za zdravlje (Juniperus communis l. fam. Cupressaceae) je zimzelen žbun ili drvo, do 12 m visoko. Listovi linearni, bodljikavi, po 3 u pršljenu, na licu sa uzdužnom belom trakom stominih otvora. Dvodoma je, nekad izuzetno jednodoma. Muški i ženski cvetovi raspoređeni u pazuhu listova. Posle oplodnje iz ženskih cvetova se razvija sočna šišarica, bobica, koja sazreva u drugoj godini, u jesen. Zrela bobica je tamnoplave boje sa voštanom prevlakom. Cveta od aprila do juna, plodonosi u jesen naredne godine.

Raste u regionu hrastovih šuma i šibljaka, ali se javlja i na acidofilnim višim predelima.

Koristi se plod (Juniperi fructus), a naša farmakopeja obrađuje i etarsko ulje (J. aetheroleum), mada se koriste i drugi delovi biljke. Plod se prikuplja kada je zreo, otresanjem. Suši se na promajnim mestima, uz često lopatanje, ili u sušnici na temperaturi do 30 C. Podložan je brzoj fermentaciji. Plodovi su vrlo aromatičnog mirisa, naročito kada su zdrobljeni, slatkog i balzamičnog ukusa, kasnije slabo gorkog.

Kleka za zdravlje i dodatak rakijama

Kleka je diuretik, antiseptik, karminativ, stomahik i antireumatik. Pinen i druge komponente iz etarskog ulja nadražuju sluzokožu bubrega i povećavaju diurezu. Spolja se koristi kao sredstvo za nadraživanje kože i kod reumatskih oboljenja. Plod kleke otklanja žgaravicu, podrigivanje i teškoće u varenju, pa je često upotrebljavan u prehrambenoj i likerskoj industriji.

Pripremanje čaja: 2g zdrobljenih plodova preliti sa 150 ml proključale vode, ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. U toku dana popiti 3-4 šolje čaja.

Kupke se pripremaju od 100-200 g droge na 1 kadu.

Alkoholna tura se priprema od zdrobljenih plodova kleke i alkohola ili dobre rakije u odnosu 1:5, nakon 8 dana sadržaj procediti. U toku dana uzimati 3 puta po 1 kašičicu, za lakše izmokravanje.

Trudnicama se NE preporučuje jer može izazvati kontrakcije materice.

Preuzeto iz Naše neškodljive lekovite biljke – Dr. Vlastimir Stamenković

dipl. ing. polj. Mirjana Petrović

PSS Leskovac

Kleka za zdravlje

Kleka je kod nas kao i u drugim balkanskim zemljama jedna od najviše korišćenih narodnih domaćih lekova. Kleka je zimzelen žbun ili nisko drvo najčešće jajaste ili kupaste krošnje sa uspravnim ili visećim granama. Igličasti listovi, četine raspoređeni su po tri u pršljenu. U pazuhu listova nalaze se muške svetložute cvasti, a ženski pojedinačni cvetovi su zeleni i okrugli. Cveta od aprila do juna meseca. Plod je bobičasta šišarica u obliku mesnate bobice koja sazreva u drugoj godini tako da na istom žbunu u jesen ima i zelenih i zrelih plodova.

Kleka se kod nas najviše javlja u brdskim i planinskim krajevima. Raste u bukovim, hrastovim i bukovo – jelovim šumama kao pionirska vrsta.

Cela biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli i osušeni plodovi koji se beru u jesen i to otresanjem s drveta. Osušene bobice su okruglaste, mesnate, veličine zrna graška mrkoljubičaste, prevučene beličastim voštanim pepeljkom.

Plod kleke sadrži do 2,5% etarskog ulja, 33% invertnog šećera, smolu, vosak, organsku kiselinu i dr. Kleka se upotrebljava kao diuretično sredstvo, a u narodnoj medicini se koristi u obliku alkoholnog rastvora spolja za mazanje kod reumatičnih bolova, gihta itd. Međutim najveće količine klekinja se utroše za destilaciju etarskog ulja, a iz ostatka, posle fermentacije dobije se etanol. U indrustriji alkoholnih pića dosta kleke se potroši na proizvodnju rakije klekovače.

Osim plodova od kleke se koristi i drvo – lignum od korena, stabla i grana. Sadrži malo etarskog ulja i smola. Juniperi – lignum ulazi u sastav diuretičnih čajeva. Iz stabala i grana suvom destilacijom ove i drugih vrsta kleke dobija se katran.

Ana Prokić, dipl.ing.