Šipak čuva Vaše zdravlje

Šipak (Rosa canina L) poznata je i pod nazivima: šipurika, divlji šipak, divlja ruža, pasja drača, pasja ruža, šipurina, šepurika.

Šipak može da izraste u 2 do 3 m visok grm, koji samo u prvoj godini ima uspravne izbojke, a u narednim godinama se razgranjava u mnogobrojne povijene i viseće grane. Čitav grm je obrastao oštrim i nadole savijenim bodljama. Listovi su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bledoružičaste ili gotovo bele boje. Plodovi ove biljke – šipak – su jajastog oblika, svetlocrveni i sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su prijatnog mirisa, plod kiselkasto-slatkog ukusa i steže. Semenke su gotovo bez mirisa, ali njihov uvarak ima aromu čaja.

Ovaj grm raste po sunčanim ivicama šuma, na krčevinama, po živicama, među grmljem, uz ograde, međe i puteve, po pašnjacima nizijskog i brdskog područja. Dobro uspeva i opstaje i na kamenitoj podlozi, ali su plodovi znatno manji.

Cveta od juna do jula, a vreme sazrevanja plodova od sredine septembra.

S obzirom na prijatan ukus postoji svestrana i omiljena upotreba šipka koja se ne svodi samo, na pripremu marmelade, šipkovog vina, likera, čaja, već počiva i na saznanju da šipak poseduje i mnogobrojna lekovita svojstva.

Često se već od avgusta beru plodovi, koji prilikom branja moraju biti tvrdi i svetlocrvene boje. Najbolje je sušiti ih na veštačkoj toploti do 50 C, jer će samo tako zadržati prirodnu svetlocrvenu boju. Plodovi sušeni na višoj temperaturi promene boju i postanu tamnocrveni, čak i tamnosmeđi i crni, ukoliko pregore. Tamniju boju prilikom sušenja poprimaju i plodovi koji su ubrani u zrelom i mekanom stanju, pogotovo ako su omekšali zbog jesenjih mrazeva. Ubrani i osušeni plodovi divlje ruže ne smeju sadržati peteljke niti smeđe i pregorele plodove.

Šta šipak radi za naše zdravlje?

U narodnoj medicini beru se i latice cveta u vreme cvetanja. Proizvodi od šipka otklanjaju prolećni umor, malaksalost, bledilo i mrzovolju za posao, tj. sve one pojave koje se svode na nedostatak vitamina C, koji dovodi do povećane sklonosti prema najrazličitijim bolestima, a naročito prema zarazama. Ostale materije sadržane u šipku povoljno utiču na organe za varenje, a obilje voćnih kiselina deluje na bolje izlučivanje mokraće, bez ikakvih nadražaja bubrega. Knajp savetuje dužu upotrebu čaja da bi se sprečilo dalje stvaranje kamenaca ili peska. I kod upalnih bolesti bubrega ili bešike veoma se preporučuje čaj od šipka. Konačno, treba pomenuti dejstvo na čišćenje krvi putem povećanog izlučivanja mokraće.

U kombinaciji sa nanom deluje protiv nesanice i obezbedjuje miran san. Šipak se koristi i za poboljšanje imuniteta što je i razumljivo s obzirom na sadržaj vitamina C. Neki ga koriste za mršavljenje a upotrebljava se i u kozmetici za kosu i kožu.

Više http://prirodnoizdravo.com/divlja-ruza-sipak/

Čaj od šipka

Cvetne latice šipka upotrebljavaju se kao čajni oparak kod krvarenja iz želuca, creva, pluća i hemoroida, kao i protiv proliva i grčeva u želucu. Nezaslađen čaj od šipka preporučuje se dijabetičarima.

Priprema vina od šipka

Potrebno je 3 kg ploda, 4 l prokuvane vode i 2 kg šećera. Plodovi šipka se operu, očiste od peteljki, po dužini raseku i stave u posudu sa širokim otvorom. Od vode i šećera pripremi se rastvor i, čim se izbistri, sipa se preko plodova. Posuda se zatvori čepom za vrenje ili lanenom krpom i sadržaj prepusti vrenju na toplom mestu. Posle potpunog vrenja, tako dobijeno vino se procedi, sipa u flaše i čuva dobro začepljeno, najbolje u hladnom podrumu.