OVCE metiljavost koja čini veliku štetu

Ovce metiljavost jedna je od najraširenijih parazitskih bolesti svih preživara. Uzročnik je veliki i mali metilj i ova bolest može napraviti veliku štetu u ovčarskoj proizvodnji. Od nje najčešće oboljevaju životinje koje se napasaju na vlažnim i močvarnim pašnjacima, piju zagađenu vodu ili jedu zelenu hranu ili nedovoljno osušeno seno koje je zaraženo metiljom.

Metilj dospevši u organizam stacionira se u žučnim kanalima pri čemu ih iritira a samim tim remeti funkciju jetre. Metilj u žučne kanale polaže jaja koje izmetom dospevaju u vodu. Uz povoljnu toplotu i vlagu u roku od 8-30 dana formira se zametak, koji ulazi u svog domaćina barskog puža (ima presudan značaj za razvoj metilja) u kome se razviju larve. Larve napuštaju  puža i razvijaju se u metilje sa repićem (cerkarije) koje se nalaze u vodi, a zatim kao metacerkarije na travi, vodenom bilju i dr.

OVCE metiljavost koja čini veliku štetu

Prisustvo metilja u spoljašnjoj sredini izraženo je u septembru a naročito u oktobru. Životinje napasujući se na vlažnim i močvarnim pašnjacima zaraze se uglavnom metacerkalijama i u organizmu životinja za dva meseca postaje zreli metilj. Ova bolest nanosi veoma veliku štetu u stočarstvu. Možemo razlikovati dva toka bolesti:

• akutni (nagli, brzi, kraći 4-6 nedelja) i
• hronični (lagani, duže traju preko 6 nedelja)

Akutni tok je ređi ali su znaci bolesti uočljiviji (ovca prestaje jesti, preživati, dobija proliv, naglo mršavi, vuna je neuredna, temperatura tela i do 42ºC). Ovaj tok bolesti je mnogo opasniji i kraće traje, završava se uginućem životinja (životinje mogu uginuti i za sedam dana) kao posledica velikog oštećenja jetre.

Hronični oblik je dugotrajniji, apetit je promenljiv, temperatura u granici normale, vuna je neuredna i ispada na čupercima, javljaju se crevne upale sa jakim prolivom. Ispod donje vilice javlja se otok veličine kokošijeg jajeta i nakuplja se tečnost u trbuhu. Životinja postepeno slabi i smanjuje mlečnost čak i do 20%. Preventivnu zaštitu od ove bolesti možemo sprovoditi u dva pravca:

• Redovnim tretiranjem ovaca i jagnjad odgovarajućim antihelminticima (vermintan, faskovermi dr) i to dva puta godišnje oktobar-novembar i na proleće pre početka paše.
• Drugi pravac preventivne zaštite je suzbijanje barskog puža.

Suzbijanje postižemo melioracijom isušivanjem pašnjaka i tretiranje bara određenim preparatima, travu sa sumnjivih pašnjaka dobro osušiti i osušeno seno davati posle 6 meseci. Stoku ne treba napajati na zaraženim pojila.

Kod obolelih životinja osim tretiranja antihelminticima zbog pojave proliva treba dati sredstvo koje ga zaustavlja, po preporuci veterinara. Da bi se životinje što pre oporavile, potrebno im je davati kvalitetnu hranu (detaljnu analizu i savete za ishranu možete pogledati OVDE), vitamine i minerale. Neophodno je pre upotrebe lekova konsultovati veterinara koji određuje lek i dozu i pridržavati se upustva za upotrebu.

Srđan Zafirović

PSS Vranje