Stočna hrana je važna za uzgajivače

Stočarska proizvodnja je prioritetno i dugoročno opredeljenje svakog poljoprivrednog proizvođača. Da bi se realizovala stočarska proizvodnja, jedan od najznačajnijih uslova je obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetne stočne hrane.

Koncept proizvodnje stočne hrane u uslovima intezivne stočarske proizvodnje treba da se zasniva na principu maksimalnog korišćenja prirodnih resursa, zemljišta, vode i sunčeve energije.
Jesenjom setvom krmnog bilja – ozime grahorice i ozimog stočnog graška može se obezbediti kvalitetna i rana kabasta stočna hrana. Obe vrste predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja, jer poseduju kvalitetan hemijski sastav suve materije, odnosno visok sadržaj sirovih proteina.

Ozimi grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajene biljke. Zahvaljujući simbiozi sa korenskim kvržičnim bakterijama, sposobnim da neposredno usvajaju atmosferski azot, obe vrste ostavljaju velike količine azota u zemljištu.
Osnovnu obradu zemljišta za ove kulture treba obaviti na isti način kao i za ozimu pšenicu. Neophodno je da se predsetvenom pripremom obezbedi dobra poravnatost zemljišta, čime se dovodi do ravnomernog rasporeda semena u setvenom sloju, kao i do lakše i kvalitetnije kosidbe. Bitan uticaj za ostvarenje prinosa ozimog stočnog graška i grahorice ima blagovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi. Doze se kreću oko 45 kg/ha azota i po 60-80 kg/ha fosfora i kalijuma, koje se obično unose tokom predsetvene pripreme zemljišta.

Stočna hrana je važna za uzgajivače

Smatra se da je optimalan rok za setvu ovih kultura oktobar, čime se obezbeđuje da bljke ulaze u zimski period dobro pripremljene. Stočni grašak i grahorica mogu da se gaje kao čisti usev ili u smeši sa strnim žitima. U prvom slučaju potrebna količina semena za setvu iznosi 150 kg/ha graška, odnosno 120kg/ha grahorice. Ako se ove kulture seju zajedno sa strninama, doći će do manjih poleganja i dobiće se kvalitetniji prinos zelene mase. Tada je potrebno navedenoj količini semena graška ili grahorice dodati između 30 i 35kg/ha, najčešće pšenice, ječma ili ovsa.

Najbolji i najjeftiniji način da stočna hrana bude osnov tova je gajiti grahorice, setva u oktobru, na proleće kosidba.

Grašak i grahorica se seju žitnim sejalicama, uz međuredni razmak od 12,5 cm. i na dubinu između 4 i 5 cm. Posle setve se preporučuje valjanje.

Najpoznatija sorta ozimog stočnog graška je NS-pionir a ozime grahorice NS-Neoplanta. Ove sorte poseduju izvrsnu otpornost na niske temperature u zimskom periodu.
Ozimi stočni grašak NS-pionir postiže stabilne prinose od 40-45 t/ha zelene krme ili 8 t/ha sena, uz oko 22% sirovih proteina u suvoj materiji.

Prinosi zelene krme ozime grahorice Neoplanta se kreće oko 40 t/ha. zelene krme i oko 8 t/ha. sena odličnog kvaliteta.
Ukoliko se ozimi stočni grašak i ozima grahorica iskorišćavaju za zelenu krmu, treba ih kositi u doba obrazovanja prvih mahuna. U slučaju da se grašak i grahorica seju združeno sa strnim žitima, ne bi smelo da dođe do njihovog klasanja odnosno metličenja. Najbolji kvalitet suve materije (sena) obezbeđuje se košenjem tokom punog cvetanja i nalivanja donjih mahuna, odnosno tokom klasanja i metličanja, ali i ne cvetanja strnina. Kosidbu graška i grahorice radi spravljanja silaže treba vršiti u vreme punog obrazovanja mahuna, kada je sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji najviši.

Proizvodnja useva koji omogućavaju dovoljnu količinu kabaste hrane u ranom prolećnom periodu je veoma značajna u ishrani stoke. Značaj jesenje setve krmnog bilja (ozime grahorice i graška) došlo bi se do jeftine stočne hrane u rano proleće, što bi automatski uticalo i na dobit samih proizvođača.

Veličković Violeta dipl.ing.