Gasovi u štali nanose štetu kvalitetu uzgoja

Gasovi u štali – Ovaj problem je posebno izražen kod intenzivnog uzgoja životinja. Neugodni mirisi potiču od gasova koji nastaju pri raspadanju otpadnih tvari, prostirke, hrane kao što je silaža, urina i izmeta čak i kada se redovito uklanjaju, kao i od samih životinja. Tokom čitave godine, a posebno u letnom razdoblju veliki problem predstavlja prisutnost neugodnih mirisa u stajama. Posebno su pojačani prilikom manipulacije i deponiranja tečnog stajnjaka. U vazduhu su prisutni razni gasovi.

 Najzastupljeniji su:

•    amonijak,
•    ugljen dioksid,
•    ugljen monoksida,
•    metan,
•    metan-Etiol i dr.

Metan i ugljen dioksid su bez mirisa dok ostali imaju karakterističan neugodan miris. Povećana koncentracija štetnih plinova može biti uzrok zdravstvenih problema kod radnika koji duže borave u staji, kao i samih životinja. Stajnjak koji se deponira u blizini staje, osim što je izvor neugodnih mirisa, leglo je insekata i pogodno tlo za razvoj mikroorganizama. Povećane koncentracije plinova mogu dovesti do trovanja pa i smrti životinja.

Gasovi u štali

Od svih gasova amonijak i vodonik-sulfat predstavljaju najčešći uzrok zdravstvenih poremećaja i trovanja. Prisustvo ovih plinova su često uzrok poremećaja u uzimanju hrane i vode, mogu dovesti do povraćanja, uznemirenosti, smanjenja proizvodnje i mentalnog stresa. Sa aspekta zdravlja ljudi i životinja važno je utvrditi koncentracije tih plinova. To se radi aparatom Multi-gas detektorom.

Dugotrajno izlaganje nekom mirisu može smanjiti osetljivost na neke slične mirise. Treba znati da neki gasovi ako su prisutni u malim koncentracijama imaju vrlo jak miris, dok u toksičnim koncentracijama ga uopšte nema. Od svih prisutnih gasova u štali amonijak i vodonik-sulfat predstavljaju najčešće uzroke trovanja i poremećaja.

Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. Oštećuje sluznicu i dužim delovanjem izaziva oboljenje pluća. Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin, što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju. Dozvoljena koncentracija amonijaka se kreće od 5-10ppm. Njegova koncentracija varira u raznim slojevima zraka, a naročito u onim koji su bliže zemlji. Posebno ljeti pri visokim temperaturama je važno osigurati dobru ventilaciju. On nepovoljno utječe na sluznicu posebno mladih životinja, kao i na pad proizvodnje. Veće koncentracije kod ljudi dovode do mučnine, smanjenja apetita pa i trovanja.

Ugljen-dioksid je štetan gas. Skuplja se na dnu staje jer je teži od vazduha. Prisustvo ovog gasa loše utiče na životinje, slabije konzumiraju hranu, bezvoljna su, veće koncentracije dovode do smetnji u disanju, ukoliko traje duže nastaje gušenje i trovanje stoke.

Dozvoljena koncentracija se kreće od 0,25 do 0,35%. Redovito uklanjanje izmeta i oticanje osoke, kao i dobra ventilacija omogućuju da je količina ovog gasa u dozvoljenim koncentracijama.

PROČITAJTE: Mikroklima tokom zimskog perioda u štalama

Ugljen monoksid je čvrst krvni otrov, koji se može pojaviti u objektima za perad i prasad, ako se zimi zagrijavaju pećima na kruto gorivo, a provetravanje nije odgovarajuće. U plućima se vezuje za hemoglobin, sprečavajući vezanje kiseonika zbog čega nastaje gušenje.

Da ne bi došlo do zadržavanja i stvaranja ovih gasova treba osigurati dobru ventilaciju, mehaničko čišćenje staje, uklanjanje otpadnih materija.

dipl. inž. Ljiljana Ćurčić

Gasovi u štali nanose štetu