Wednesday 22.01.2020.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Rase ovaca – Pirotska oplemenjena, Texel, Virtemberg

Rase ovaca – Pirotska oplemenjena, Texel, Virtemberg

Brojne su rase ovaca koje se gaje u Srbiji. Neke imaju vrlinu da daju više mesa, neke daju više mleka. Od domaćih tu su Pirotska pramenka, Pirotska oplemenjena dok iz uvoza se gaje Texel, Virtemberg.

Njihove odlike je zabeležio Nebojša Đurić dipl.ing. PSSS Užice

Pirotska pramenka (oplemenjena)

Pirotska pramenka se oplemenjuje od 1954. godine francuskom merino arl rasom a kasnije i nemačkom merino-landsšaf rasom (virtemberška ovca). Od 1981. stvorena je nova rasa (pirotska oplemenjena ovca) koja se dalje međusobno razmnožava i selekcionira radi iskorišćavanja njenih novih odlika, ustaljenih dosadašnjim kombinacijama triju upotrebljenih rasa ovaca u njenom stvaranju. Pirotska oplemenjena je tip brdske ovce, i znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove. Okvir tela pirotske oplemenjene ovce je znatno veći od okvira autohtone pirotske pramenke. Masa tela ovaca sa završenim porastom iznosi prosečno oko 65-70 kg, to je više za oko 20 kg od pirotske pramenke gajene u istim uslovima. Ovnovi imaju masu tela 80-110 kg., pa i 130 kg. Plodnost je u proseku oko 135-140%. Prinos vune u jednogodišnjem nastrigu je prosečno 3,4 kg, finoća (22-26 mikrometara). Količina mleka, oplemenjene populacije iznosi u periodu mlečnosti od 6 meseci oko 50 kg.

Pirotska oplemenjena ovca je danas potpuno ustaljena u proizvodnim i reproduktivnim osobinama i znatno je proširena po Srbiji, tj. tamo gde su uslovi odgajivanja ovaca nešto malo poboljšani, u odnosu na nekadašnji potpuno ekstenzivan način gajenja, zbog njega tu potpuno zamenjuje svoj izvorni oblik – pirotsku pramenku, dajući znatno veće prinose. Pirotska oplemenjena pored gajenja u čistoj rasi na terenu ukršta se sa svrljiškom pramenkom kao i sa sjeničkom oplemenjenom.

Texel

Texel je holandska mesnata rasa duge vune. Kao rasa formirana je u 19. veku u severnom delu Holandije. Za majčinsku osnovu uzete su domaće ovce, a za očinsku engleski mesnati ovnovi. Dobijeno potomstvo selekcionisano je za proizvodnju mesa i vune. Na taj način stvorena je krupna ovca s izrazitim karakteristikama za proizvodnju mesa.Visina grebena ovnova je 75 do 82 cm, a ovaca 68 do 72 cm. Telesna masa ovnova kreće se od 110 do 130 kg, a ovaca od 70 do 80 kg.

Plodnost je vrlo visoka. Na 100 ovaca dobije se 150 do 180 jagnjadi. Ovce su dobre mlečnosti. Jagnjad u uzrastu od 90 dana su 30 i više kg težine. Randman mesa je 55 do 60 %. Vuna je bele boje. Glava i donji delovi obrasli su kratkom dlakom bele boje. Prinos vune kod ovnova kreće se od 8 do 11 kg, a kod ovaca od 5 do 6 kg.

dipl.ing Zoran Kozlina PSSS Šabac

Virtemberg

Virtemberg rasa ovaca spada među najcenjenije rase postale pod uticajem merina. Nastala je u Zapadnoj Nemačkoj u pokrajini Virtemberg, po kojoj je i dobila ime. Virteberška ovca postala je ukrštanjem domaćih gruborunih ovaca sa merino ovnovima. Oplemenjivanje domaćih ovaca započeto je sa španskim merinom. U kasnijim fazama rada na stvaranju ove rase korišćene su francuske rase merino rambuje i merino prekos. Tako je, posle dugogodišnjeg rada (1786-1915. godine), stvorena virtemberška ovca kao tipična rasa za proizvodnju mesa i vune.

Merino virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije, živahnog temperamenta, smera proizvodnje meso-vuna, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena. Životinje imaju glavu srednje dužine i širine. Vrat im je srednje dug, bez kožnih nabora. Grudi su dosta široke i duboke. Trup je srednje dužine, ali takođe dovoljno širok i dubok, a leđna linija je ravna. Muskulatura trupa je dobro razvijena.

Masa tela odraslih ovaca kreće se od 70-75 kg, a ovnova 100-120 kg. Prosečna masa tela jagnjadi pri rođenju iznosi oko 4,5 kg. Jagnjad, u uslovima intenzivnog tova, sa 90 dana postižu masu tela od oko 30 kg. Randman mesa kod ugojenih jagnjadi se kreće od 52-56%, a može biti i do 60%. Kod odraslih ovaca randman mesa se kreće od 47-48%.

Ovce su obrasle vunom bele boje, jedino su donji delovi nogu, glava i uši pokriveni belom dlakom. Runo je zatvoreno, sastavljeno iz cilindričnih pramenova. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a u ovnova 6,5-8 kg. Prosečan randman vune je oko 50%. Debljina vunskih vlakana se kreće od 24-30 mikrona (A i B sortiment).

Virtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proizvodnjom mleka. U laktaciji od 6 meseci ovce proizvedu sa mlekom koje posisa jagnje oko 150 litara mleka. Plodnost ovih ovaca je, takođe, vrlo dobra. Od 100 ovaca u boljim zapatima dobije se 120-150 jagnjadi.

Zbog izvanredne građe tela, dobre proizvodnje, dobrog zdravlja i veoma dobre aklimatizacione sposobnosti, ova rasa je izvožena, a i danas se izvozi u mnoge zemlje sveta. Ova rasa imala je posebno veliki značaj za unapređenje ovčarske proizvodnje u našoj zemlji jer je, pre svega, učestvovala u stvaranju pirotske oplemenjene ovce. Osim toga, poslednjih godina bila je glavni meliorator i mnogih drugih sojeva pramenke u našoj zemlji pri čemu su postignuti vrlo dobri rezultati.

Neđeljko Pipović, dipl. ing, PSSS Zaječar

Pročitaj i ...

ishrana priplodnih prirodni načini

Ishrana priplodnih ovnova za siguran uspeh

Kvalitetna ishrana garantuje dobre rezultate u oplodnji ovaca.