Subvencije ili stabilne cene u otkupu u 2020. godini?

Za 2019. godinu mnogi kažu da nije bila uspešna, veliko je pitanje: šta je važnije, subvencije ili stabilne cene u otkupu? Proizvođači bi se odrekli subvencija kada bi mogli da budu sigurni u plaćanje u otkupu i realnu cenu koju plaćaju otkupljivači.

Svinja je malo i za domaće potrebe. Stručnjaci navode da se u Srbiji godišnje utovi 2,7 do 2,9 miliona svinja. Ukidanje vakcinacije od klasične kuge svinja je na snazi od 15. decembra 2019. i sledi monitoring EU da bi nam dozvolili izvoz svinja i svinjskog mesa na njihovo tržište. To traje tri godine. Govori se o šansi u izvozu svinjskog mesa u Kinu i Belorusiju. Šta izvoziti ako nemamo dovoljno i za domaće tržište?

Izvoz svinjskog mesa u zemlje EU je potencijalna šansa, ali u određenim periodima. Za poslednjih 10 godina prosečna cena svinjskih polutki je bila 6% niža u zemljama EU nego u Srbiji. Mi možemo konkurisati kod zemalja na jugu Evrope – Grčka, Bugarska. Postoje periodi u kalendarskoj godini kada imamo konkurentnu cenu sa uzgajivačima iz EU jer su ekološke takse kod njih velike i manji proizvođači napuštaju uzgoj. Nažalost to nije utešno za našu državu. Što dobiješ na mostu izgubićeš na ćupriji (putem dostizanja ekoloških standarda EU a to sve košta sve građane Srbije).

Subvencije ili…

Subvencija od 1.000 dinara za svinju, kažu uzgajivači, nije ispunilo svrhu jer kada Ministarstvo poljoprivrede objavi tu meru klaničari to uračunaju u cenu i snize otkupnu cenu. Ove godine cena u otkupu je varirala od 133 do 180 dinara za kilogram žive mere. U izradi je Pravilnik o kvalitetu mesa na liniji klanja koji će doneti standarde i neće biti “odokativnih” ocena, očekuje se u prvim mesecima 2020. godine.

Kina će i sledeće godine biti tržište koje će kupiti i četiri miliona tona svinjskog mesa. Možemo li i u kratkom vremenu povećati proizvodnju i preći 3,3 miliona svinja godišnje u tovu? Dok nema stabilnih cena u otkupu neće se ni moći računati na povećanje tova jer ulaganja naših domaćina često donose samo gubitak.

Realno je da naši susedi skinu zabranu uvoza svinjskog mesa iz Srbije i uz male transportne troškove doći će i rast tražnje na domaćem tržištu, a samim time i rast cena tovljenika u Srbiji.

Genetika je uslov uspeha u tovu, dobri uslovi u prostorima za tov takođe određuju uspeh, ali ako nema stabilnih cena u otkupu (uz male oscilacije tokom sezone od 3 – 5 %) neće biti ni uspeha.

Subvencije ili stabilne cene?

Profesor dr Ivan Radović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prognozira da će cena biti dobra za uzgajivače u 2020. godini. U Srbiji radi 900 klanica raznih kapaciteta i predviđa se nagli pad broja klanica jer neće izdržati konkurenciju. Biće manje utovljenih svinja i njihova cena će porasti. Klaničari će morati ponuditi kooperaciju ili neće imati dovoljno mesa za tržište. Do sada su prerađivači radili nezavisno od odgajivača, kada im se ne svidi cena na domaćem tržištu uvezu zamrznuto meso iz EU i tako naši proizvođači trpe gubitak u tom ciklusu uzgoja. Bez zajedničkog interesa nema ni stabilnog razvoja.

Pročitajte i: Danski primer kako to uspeva

Udruživanje je dobra mera za uzgajivače svinja i to bi omogućilo jeftinije cene u nabavci stočne hrane, pregovore sa klaničarima za visinu otkupne cene i njihovu stabilnost (male oscilacije tokom godine).

Uvoz mesa iz EU kvari računicu uzgajivačima. Država treba da standardima kvaliteta proizvoda od mesa učini da veliki uvoz svinjskog mesa iz EU, koji se koristi za proizvodnju prerađevina lošeg kvaliteta, ne bude ekonomski atraktivan za prerađivače. Da takvi proizvodi ne budu poželjni kupcima jer sadrže 10 – 20% mesa, i da prerađivači ne naprave ekstra profit uvozom dok domaći uzgajivači tada ostanu bez zarade.

Petar Jovičić