Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Zelena masa je dobar izvor proteina za ishranu stoke – stočni grašak podnosi lošija zemljišta sa kiselom pH vrednošću. Treba ga izabrati svakoga proleća za setvu.
Autor Miloš Nikoletić – PSSS Mladenovac
Stočni grašak, u ovom slučaju jari treba da seju svi koji se bave stočarstvom, zato što ga mogu koristiti kao zelenu masu, silažu i na kraju kao seno ali je važno reći da se teško suši. Važna mu je karakteristika da se može sejati na parcelama koja su slabijeg kvaliteta. Podnosi čak i kiselija zemljišta sa ph do 4,7. Zato se i seje na zemljištima koja ne odgovaraju lucerki i crvenoj detelini. Na taj način, njegovom setvom na tim manje kvalitetnim zemljištima dobijamo jedan od najjeftinijih i najkvalitetnijih oblika kabaste stočne hrane.
Kao zelena krma ili senaža, što nas ovde interesuje je značajna po tome što je po svom fizičko-hemijskom sastavu ta krma je vrlo slična lucerki.
Dobar predusev su mu strna žita. Rano napušta parcelu, ostavlja je rastresitu i omogućava postrnu setvu. Pošto napušta zemljište obogaćeno azotom odličan je predusev svim ratarskim usevima, osim mahunarkama. Ne sejati ga u monokulturi i vratiti ga na istu parcelu nakon 4-5 godina.
Osnovna obrada se radi na dubini do 25 cm, za jaru proizvodnju, najbolje je da se to uradi od kraja jeseni do početka zime.
Zelena masa je dobar izvor proteina za ishranu stoke
Zajedno sa osnovnom obradom uneti u zemljište 2/3 fosforovih i kalijumovih đubriva po preporuci dobijenoj nakon agrohemijske analize zemljišta. Ako ona nije urađena, okvirno može se reći da se upotrebi 30-50 kg/ha azota, 70-80 kg/ha fosfora i 80-120 kg/ha kalijuma. Po 1/3 fosforovih i kalijumovih đubriva i sav azot uneti predsetveno.
Predsetvenu pripremu uraditi do sedam dana pre setve na dubinu 8-10 cm pri tome dobro poravnati zemljište, koje je mrvičaste strukture, kako bi nicanje bilo ujednačeno, a i kasnije sama kosidba urađena kvalitetno
Pročitajte i: Silaža dobro rešenje
Setvu uraditi u prvim mogućim rokovima za ratarstvo, a to je obično krajem februara pa do polovine marta na dubinu od 4-6 cm, žitnim sejalicama sa količinom semena koja je preporučena od proizvođača istog, a opšta je preporuka od 150-160 kg/ha. Kao potporni usev koristi se najčešće jari ovas u količini od 15-20 %. U setvi koristiti isključivo deklarisano seme.
Zelena masa – stočni grašak
Ako se upotrebljava u ishrani stoke kao zeleno krmivo kosi se u fazi od sredine pa do punog cvetanja i formiranja prvih mahuna. Tada se dobija najkvalitetnija zelena krma, a kada je prisutan potporni usev pre klasanja istog. Kad imamo nameru da ga siliramo kosimo ga u fazi mlečno-voštane zrelosti sa procentom suve materije od 25-28%. Prinosi su od 30-50 t/ha zelene mase.
Na kraju treba reći da dobro koristi akumuliranu zimsku vlagu i prolećne padavine, da gustom setvom i brzim porastom onemogućava ili smanjuje značajno prisustvo i razvoj korova i da ga to pored svih gore navedenih koristi svrstava u biljku koju treba svake godine ubaciti u plan setve.
